О књизи: 2017 / Монографија прати историју институције грађанства у Русији од великих реформи 1860-их до раних 1930-их. Аутор испитује руске законе и праксу у међународном контексту и долази до закључка да је пре избијања Првог светског рата историја руског држављанства у многоме била упоредива са историјом грађанства у западним земљама. Током 1860-их, влада је покушала да повећа прилив странаца у земљу, што је виђено као део стратегије модернизације. Истовремено, царски режим је користио политику грађанства као оруђе за утицај на етнички састав становништва. Научник показује како је од 1914. године у историји руског грађанства почео заокрет ка аутаркији, који је кулминирао изолационизмом и ксенофобијом Стаљинове ере. Ериц Лохр – професор на Америчком универзитету, Вашингтон, ДЦ, САД).